Mermer je verovatno najpopularniji materijal koji se koriti za izradu skulptura. Najveci umetnici i vajari poput Donatella, Michelangela, Bernina, Canova i Rodina su pravili najpoznatija umetnicka dela upravo od mermera. U stvari, od pronalaska metalnih alata tokom bronzanog doba, mermer je bio visoko cenjen od strane vajara i arhitekta
Kamen koji zovemo mermer je metamorfna stena (uglavnom sastavljena od kalcita, vrsta kalcijum karbonata) nastala kao rezultat promena koje su nastale u strukturi sedimentnih ili magmatskih stena ekstremnim pritiskom ili toplotom. Vajari vole mermer jer su relativno mekani i laki za rad , postaju izuzetno čvrsti i gusti sa godinama, a dostupni su i u različitim nijansama i uzorcima. Beli mermeri su posebno cenjeni za likovnu skulpturu zbog svoje relativne izotropije i homogenosti, te otpornosti na lomljenje. Pored toga, niski vatrostalni indeks refrakcije kalcita dozvoljava da svetlost prodre u kamen (kao što to čini i ljudska koža), što rezultira tipičnim „voštanim“ izgledom koji kamenu daje ljudski izgled. Mermer takođe može biti visoko poliran, što ga čini idealnim za dekorativne radove. U poređenju sa sledećim najboljim alternativnim kamenom, krečnjakom, mermer poseduje mnogo finije zrno, što skulptoru čini mnogo lakšim da pruži sitne detalje. Mermer je takođe otporniji na vremenske uslove. Mermer se razlikuje od jedne sorte do druge, obično zbog boje, teksture, vremenskih uticaja i hemijskog sastava. Iako poznat po svojoj čistoj beloj površini, grčki vajari su taj izgled zaista izbegavali jer je otežalo da se vide blagi obrisi mišića tela. Najtipičnija boja koja se vidi u grčkoj skulpturi je zapravo sivo-bela. Kada gledate u mermernu skulpturu, interesantno je razmisliti o tome kako je umetnik iskoristio materijal . Veliki bonus je izdržljivost mermera. Takođe, bela boja ukazuje na čistoću i daje osećaj idealnog.
